Na današnji dan pre 160 godina rođen je Lajoš Vermeš ( Lajos Nagybudafalvi Vermes 1860. - 1945.), legenda subotičkog i palićkog sporta. Vermeš je rođen u Subotici i bio je veleposednik, dobročinitelj, sportski radnik i atletičar, koji se zalagao za moto: u zdravom telu zdrav duh, kao i za sport u celini.
Foto: Vermeš u svojoj mačevalačkoj opremi
Stekao je diplomu profesora fizičke kulture i sa tim zvanjem radio je u Višoj gimnaziji u Subotici, a kasnije i na Univerzitetu i Unitarnoj gimnaziji u Klužu (Rumunija). Nakon povratka iz Pešte sa studija medicine, zajedno sa braćom Belom i Nandorom osniva dva sportska kluba: gimnastički i atletski. Vermeš je započeo svoju sportsku karijeru u Nacionalnom atletskom klubu, a nakon niza sjajnih rezultata postaje renomirani gimnastičar i poznato ime sporta u tadašnjoj Austrougarskoj monarhiji. Vermeš je upamćen kao svestrani sportista, plivač, atletičar, gimnastičar, rvač, mačevalac i biciklista.
Foto: Vermeš kao svestrani sportista
Sopstvenim naporima i novcem organizovao je na Paliću Međunarodne sportske igre, koje danas pominjemo pod nazivom "Palićka olimpijada". Priča o olimpijadi počela je 1876. godine odlaskom Vermeša u Napulj, gde je sa Mironovog "Bacača diska" uzeo meru i napravio u subotičkog gvožđari isti takav sportski rekvizit. Svoju ideju Vermeš je uspeo da sprovede u život 26. avgusta 1880. godine, i na tom prvom takmičenju uvrštene su samo tri sportske discipline (rvanje, skok u dalj i bacanje kugle), ali je kasnije njihov broj povećavan i u program su uvršteni gimnastika, plivanje, atletika, boks, rvanje, mačevanje, veslanje i biciklizam. Da bi igre imale gde da se održavaju, u svoj voćnjak na Paliću postavio je fiskulturne sprave i napravio atletske staze.
Foto: Palićka olimpijada
Za potrebe takmičenja izgradio je prvu biciklističku stazu u ovom delu Evrope, koja je bila elipsoidnog oblika i duga 500 metara, a nazvana je "Zatvorena arena" jer je bila okružena tribinama sa sedištima. Uz pistu i stadion, na samoj obali jezera, sagradio je i svojevrsno olimpijsko selo u kome su takmičari iz drugih mesta imali privilegiju da se smeste - bile su to vila "Bagojvar", poznatija kao "Sovina kula", i vila "Lujza".
Foto: vila "Bagojvar" (Sovina kula) na Paliću
Foto: vila "Lujza" na Paliću
Vermeš je okupio stotine najboljih sportista iz svih krajeva Evrope, 16 godina pre nego što je Pjer de Kuberten obnovio moderne Olimpijske igre. Vodila ga je ideja o osnivanju sportskih igara i namera da se nastavi tradicija Olimpijskih igara za čije obnavljanje u tome još nije bila pokrenuta inicijativa. Za razliku od modernih igara, Palićke olimpijske igre pratila je publika sa dubokim džepom, dok su takmičari bili ljudi slabijeg imovinskog stanja, uz retke izuzetke. Posebnu pažnju zaslužuju Vermešovi napori da njegovo sportsko društvo bude otvoreno pred svima bez ikakve diskriminacije. Ta organizacija je imala višenacionalni karakter i svako je mogao da se učlani, čak i stranci. Vermeš se posebno iskazao i kao sjajan organizator. Bio je u stanju da okupi ogroman broj gledalaca i takmičara, a od prvih Igara koje je organizovao 1880. godine, pa nadalje - svake godine je imao nove ideje, nove takmičarske discipline, inovirana pravila, sve bolje uslove za boravak i takmičenje učesnika, sa čvrstom idejom o negovanju duha olimpizma. Trudio se i da ništa što se važno desilo ne ostane nezabeleženo i neobjavljeno u novinama sa kojima je sarađivao, kao i u onim koje je sam osnovao i uređivao. Palićke igre održavane su i leti i zimi, i trajale su od 1880. do 1914. godine, kada su zauvek prekinute zbog Prvog svetskog rata.
Foto: vežbalište Univerziteta u Klužu
Nastavio je da širi svoje ideje u Klužu, gde je 1896. godine angažovan kao profesor sporta i majstor mačevanja, ali je trajno ostao privrženik Palića. Lajoš Vermeš preminuo je u Subotici 1945. godine.
Foto: Lajoš Vermeš (oko 1915. godine)
U spomen ovoj možda najupečatljivijoj ličnosti iz istorije sporta sa ovih prostora, ustanovljena je najprestižnija nagrada - medalja "Lajoš Vermeš", za najznačajnije sportske uspehe. Palićka olimpijada obnovljena je 2000. godine, osnivanjem Sportskog udruženja "Olimpija", i proslavom 120. godišnjice osnivanja Palićkih sportskih igara. 2004. godine na Paliću je podignut spomenik Lajošu Vermešu, dok je šetalište uz obalu jezera u njegovu čast dobilo naziv Obala Lajoša Vermeša.
Foto: spomenik Lajošu Vermešu na Paliću