Председница Покрајинске владе Маја Гојковић изразила је данас уверење да Палић врло брзо захваљујући бројним реализованим пројектима, а нарочито након пуштања у рад брзе пруге од Новог Сада до Суботице, привући рекордан број посетилаца.
Гојковић је то рекла након што је са председником Скупштине АП Војводине Балинтом Јухасом, обишла Палић, где су, уз подршку Покрајине, реализовани значајни пројекти на реконструкцији и урбаном уређењу Великог парка, обнови Водоторња, изградњи саобраћајне туристичке инфраструктуре, међу којима је палићки аква-парк.
Након обиласка Великог парка и Водоторња, а потом и аква-парка, Гојковић је, како се наводи у саопштењу, изјавила да је овај туристички и културни бисер Србије, Војводине и Европе добио потпуно нов изглед, уз уверење да ће врло брзо, а нарочито након пуштања у рад брзе пруге од Новог Сада до Суботице, привући рекордан број посетилаца и отворити ново поглавље у животу овог знаменитог места.
"Данас смо обишли Палић - јединствено културно-историјско и природно заштићено подручје, у које је Покрајинска влада заједно са Градом уложила знатна средства како бисмо добили велики туристички потенцијал за целу нашу земљу", изјавила је Гојковић и додала да је Покрајинска влада за уређење Палића, без аква-парка, издвојила више од милијарду и по динара.
Председница је изразила задовољство завршетком обнове Водоторња, историјског здања с почетка 20. века, које је сада очувано и ревитализовано, поручивши да је то препознатљив бренд Суботице и Војводине који поново блиста пуним сјајем и изнова је омиљено место посетилаца за фотографисање.
Гојковићева је истакла да је поред аква-парка изграђен паркинг са прилазним путевима за посетиоце и реконструисана је пешачка стаза на овом делу обале језера, која је постала палићка променада.
Према њеним речима, уз постојеће садржаје и традиционалне манифестације, важно је радити и на развоју конгресног и културног туризма како би се привукао још већи број туриста.
"Циљ нам је да туристи повећају број ноћења на Палићу јер за то има потенцијала и вредно ћемо радити на томе да Палић постане незаобилазна туристичка дестинација", навела је председница Покрајинске владе и додала да је сада и сам прилаз Палићком језеру са ауто-пута далеко једноставнији, ахваљујући обновљеном коловозу који је финансирала Покрајинска влада.
Председник Скупштине АП Војводине Балинт Јухас истакао је да Палић има потенцијал да буде туристичка дестинација врхунског квалитета.
"Аква-парк већ данас привлачи око 10.000 посетилаца на недељном нивоу, а завршен је и Водоторањ на Палићу који није само здање већ симбол Суботице", рекао је председник Јухас и додао да треба чувати грађено наслеђе.
Oн је подсетио на то да је бивши председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор уложио велики труд да Палић након 40 година добије аква-парк, као и то да је покренуо многобројне друге пројекте.
Градоначелник Суботице Стеван Бакић изразио је захвалност Покрајинској влади на подршци коју пружа суботичкој локалној самоуправи и туристичкој дестинацији Палић.
"Огромна средства су уложена у суботичку локалну самоуправу у претходном периоду. Суботица је један од најбољих примера функционисања сва три нивоа власти", изјавио је Бакић и додао да је Палић у топ шест туристичких дестинација прве категорије у Србији, да је то Покрајинска влада препознала и подржала, и да имају обећање да ће се са подршком наставити.
Извор: Еuronews.serbia
Свечано отварање манифестације „Летњи концерти у Музичком павиљону“ одржати 20. јула 2024. године на Палићу, са почетком у 18 часова. Догађају ће присуствовати Даниел Ђивановић, председник Скупштине Града Суботице, који ће отворити манифестацију.
Ово је изузетно културно добро и зато смо приступили обнови на начин да сачувамо што више од затеченог. Све што је могло да буде сачувано, није замењено новим, каже Миодраг Младеновић, архитекта конзерватор.
Радови на обнови Водоторња су при крају и једном од симбола Палића постепено је враћен првобитни изглед. Све радове који теку од августа прошле године непрекидно је надгледао Миодраг Младеновић, архитекта конзерватор чији пројекат обнове Водоторња је прихваћен пре две године на јавном конкурсу.
„Са радошћу сам прихватио да радим познат и специфичан објекат, али када сам стао испред њега прво осећање је било страх од његове неухватљивости. Он има округле основе, купаста кубета, параболоидна, све је то требало премерити, снимити и специфицирати шта је све потребно да се уради. А, пре свега, требало је шватити о чему је овде реч, шта овај објекат говори“ прича Младеновић за „Политику“.
У којој мери је реч о комплексном објекту сликовито представља примером: тешко би било у смислену реченицу уклопити појмове као што је трамвајска станица, капија парка Палића и водоторањ. Архитектонски и конструкторски пар Марцел Комор и Деже Јакаб, који су пре више од једног века пројектовали низ знаменитих суботичких здања попут Градске куће, Синагоге, Велике терасе на Палићу показао је да за њих нема малих послова. „Они су успели да направе чудесан објекат од три неспојива елемента“ каже Младеновић. Али Водоторањ, завршен 1910. године био је нагрижен временом, као и појединим неодговарајућим санацијама.
„Мој први здатак био је да констатујем стање, и оно је било врло лоше. Стубови трамвајског стајалишта од дрвеног масива су попуцали, нападнути инсектима, и у сарадњи са предузећем „Парк Палић“ шватили смо да овде има елемената да ово није само заштићено културно добро, већ културно добро од изузетног значаја. Зато смо приступили обнови на начин да сачувамо што више од затеченог. Све што је могло да буде сачувано, није замењено новим, већ су сви елементи очишћени, третирани биоцидима, како би се уништили патогени организми. Урађена је консолидација елемената, ињектирањем смо јачали унутрашњост и све се завршавало реконструкцијом дрвених елемената, испуњавањем прслина и оштећења“ набраја Младеновић.
Некада су Комор и Јакаб на располагању имали низ врхунских мајстора, данас је сав занатски посао био поверен конзерваторима те су у спашавању објекта учествовали вајари и сликари Владимир Миловановић, Јован Бешлин и Мирко Одаловић. Извођач послова је „Орнамент инвест инжњеринг“ из Београда.
Посебна пажња посвећена је одређивању оригиналне боје објекта на који су током година само наношени нови слојеви фарбе, без скидања претходног. Младеновић је дошао до првог наноса боје и одредио тон којим је некада била префарбана како би то остало потоњим генерацијама.
„Овде су коришћени боје и материјали из фабрике „Што“ у Немачкој и ми смо скенирали боју, послали им и они је имају у својој архиви и зове се „палићко црвена“ каже Младеновић. Сада је из фабрике наручена нова количина боје како би Водоторањ повратио свој изворни изглед.
Много времена и енергије било је потребно и да се пронађе одговарајућа шиндра, и пронађена је у Босни и Херцеговини, на планини Звијезда код младог мајстора који је неколико недеља и физички био недоступан због јаке зиме у том крају.
За Миодрага Младеновића није било важно само вратити стари изглед објекта, већ разумети и поруке које својом формом и украсима шаље. Како је из Панчева, од раније му је познато градитељско стваралаштво Секељ Мађара, а садашње даље проучавање везано за Водоторањ за резултат има и текст књиге коју би ускоро требао да објави. У њој је, између осталог, и детаљ о пореклу палићке црвене боје.
„Њен извор је у технологији коју су користили Хуни. Они су своје шаторе, јурте градили од прућа обложеног чојом. Пошто у степи није било дрвећа и прућа, то је био дефицитаран материјал, зато су то пруће штитили од влаге и инсеката тако што су смешу глине и коњске крви утрљавали у дрво и онда глачали до сјаја. Тако су добили специфичну нијансу боје, а Комор и Јакаб су то унели у своје градитељство“ каже Младеновић.
И, на крају, Водоторањ, који није само то, оправдао је своје име. На врху куле је цистерна, а Младеновић каже да су и ту урађена технички интересантна решења којом је она обезбеђена од дејства хоризонталних сила. „Све је урађено филигрански, све је еластичним везама повезано за дрвену констуркцију“ каже.
Извор: суботица.инфо
