Као што је многима познато, прве Олимпијске игре одржале су се у древној Грчкој, у славу врховног бога Зевса 776. године пре нове ере у Олимпији. Само такмичење било је замишљено као надметање грчких градова - полиса и својеврсна битка за престиж. Организоване су сваке четири године, а период између Игара стари Грци називали су Олимпијада и користили га као јединицу за рачунање времена. О значају Олимпијских игара сведочи и податак да су у време њиховог одржавања обустављани сви сукоби. Пјер де Кубертен основао је Међународни олимпијски комитет 1894. године, који је довео до одржавања првих модерних игара од 6. до 15. априла 1896. године. Биле су то прве Олимпијске игре модернег доба, а град Атина била је одговарајући избор за њихов почетнак. 

Фото: застава модерних Олимпијских игара

  Међутим, пре Француза Пјера де Кубертена, барон Лајош Вермеш организовао је 26. августа 1880. године Палићку олимпијаду (1880.-1914.),  спортске игре на којима се годишње такмичи на стотине најбољих спортских играча, као претеча модерних Олимпијских игара. Сам Вермеш упамћен је као свестрани спортиста, пливач и атлетичар, гимнастичар, рвач, мачевалац и бициклиста. 

Фото: Лајош Вермеш на велосипеду (бициклу)

  Иако је био богати велепоседник, ширење богатства и управљање поседима Вермеша нису привлачили. На идеју о Палићкој олимпијади Вермеш је дошао 1876. године, када је отишао у Напуљ, где је намеравао да са кипa Мироновог Дискоболоса - бацача диска узме меру диску, како би се направио исти такав спортски реквизит и васкрсао ту античку такмичарску дисциплину. На првом такмичењу спортисти су се надметали у само три спортске дисциплине: рвању, скоку у даљ и бацању кугле а није се бацао диск. 

Фото: Миронов Бацач диска, oкo 460-450 године п.н.е.

  Друго такмичење одржано је 17.јула 1881. године са знатно обогаћеним програмом, у седам дисциплина (ходање на 7 km, бокс, мачевање, трчање на кратким стазама, бацање кугле, гимнастика и пливање). Мачевање као такмичарска дисциплина Вермеш уводи из практичних разлога - осамдесетих година XIX века спорт је био привилегија уског круга имућних и аристократије. Касније се број дисциплина повећао и у програм су убачени гимнастика, пливање, атлетика (трчање на 250 и 220 метара, на 15 километара и на 1.000 метара са препонама, скок у вис, скок с мотком, бацање кугле), бокс, рвање, мачевање, веслање, бициклизам (трка на 15 km Суботица - Палић). Спортисти су се надметали у куглању, скоку из места, брзом ходању, клизању, једрењу, а било је и за данашње прилике необичних дисциплина, попут пливања са препрекама и једрења на леду, скока у воду с мотком, бацања кугле у вис… Палићке спортске игре имају и дисциплину брзо ходање, што је постало олимпијски спорт 1904. године на Олимпијским играма у Сент Луису. 

Фото: такмичари у рвању на Палићкој олимпијади

Да би се игре имале где се одржавају, Вермеш у свом воћњаку на Палићу поставља фискултурне справе и прави атлетске стазе и гради се прва бициклистичка стаза у овом делу Европе (1884. године). 

Фото: Вермеш изградио прву бициклистичку стазу у овом делу Европе

  Уз писту и стадион, на самој обали Палићког језера, Вермеш је саградио и својеврсно олимпијско село за такмичаре. Било је изграђено још много терена, набављени су и реквизити и један травнати терен, окружен дрвећем, који је био отворен за све грађане, а служио је за излете, игре лоптом и сл. Палићке олимпијске игре пратила је публика са дубоким џепом, док су такмичари били људи слабијег имовинског стања, уз ретке изузетке. Палић је у то време већ био угледна бања и летовалиште имућних, европског племства и богаташа а покретањем Палићке олимпијаде постао је и нови спортски центар средње Европе. Олимпијада је била важан догађај у толикој мери да се на њу долазило у фраковима и свечаним хаљинама. Посебни возови због тога су путовали из Сегедина, а публика је дочекивана музиком и свечаним топовским салвама. Спортска такмичења на Палићу окупљају углавном спортисте из земаља Средње Европе, али су убрзо постала позната у целој Европи. Спортисти из Краљевине Србије су се на Палићкој олимпијади први пут појавили 1884. године. 

Фото: Мачевање као једна од дисциплина Палићке олимпијаде

  Палићка олимпијада обновљена је 2000. године, приликом обележавања 120. годишњице од оснивања, а 2004. године подигнут је споменик Лајошу Вермешу. Шеталиште уз обалу језера Палић добило је назив Обала Лајоша Вермеша и установљена је најпрестижнија спортска награда - медаља Лајоша Вермеша за најзначајније спортске успехе. 

Фото: Споменик Лајошу Вермешу на Палићу